Koliko puta ste se zapitali kako nastaje pesma i šta se to dešava u pesniku u trenutku nastajanja iste?
Mlada pesnikinja iz Ugljevika, Miljana Stević otkriva kako su nastale njene pesme.
– Pesme su u vazduhu, u travi, u kosi, u očima, u oblacima, u pesmama! Ma koliko mi pesnici mislili da smo jedinstveni i originalni, zapravo i nismo, jer vekovima pišemo o istim stvarima koje čine život, a život nas okružuje i onda kada zaboravimo da raširimo ruke i udahnemo ga punim plućima.
Pesme nastaju u trenucima u kojima smo svesni da smo živi. Tada se mastilo razlije po papiru, ostavljajući za sobom neizbrisiv trag. Kao kad kopate zemlju kako biste zasadili drvo koje će, proizvodeći kiseonik, živeti večno.
Nijednu pesmu nisam pisala satima, još manje danima. Jednostavno sednem, nažvrljam pesmu i kraj. Možda to i nije dobro i možda bi valjalo nekada nešto menjati – izbaciti ili dodati, ali to mi nikako ne uspeva.
Inspiraciju crpim iz trenutka.
Najviše imam rodoljubivih, ljubavnih, socijalnih, pa onda dečijih pesama, koje bi se verovatno najviše dopale vašim čitaocima.
Od dečijih bih izdovjila pesmu posvećenu Petru, mom drugaru iz Novog Sada, koji će, kada poraste biti aritekta, muzičar, a pomalo i pesnik.
Petar
Ima jedan dječak
brz je kao vjetar,
pogoditi možeš lako
ime mu je Petar!
Nestašan je malo,
al’ nije on kriv
što je svaki crvić
razdragan i živ!
I ne stigne mama,
odmaći ni metar,
a da neki rusvaj
ne napravi Petar!
Al’ ponavljam opet,
nije Petar kriv
što je svaki crvić
kao čigra živ!
On je pravi drugar,
zna čuvati tajne.
Divno crta,
krasno pjeva,
piše pjesme sjajne!
A njegovo ime
kaže bez dileme
da je Petar velik dječak
i jak kao stijene!
Petrove su oke
zvijezde što trepere,
zato nemoj niko
da se na njeg dere!
Jer, upamti mama,
nije Petar kriv,
što je svaki crvić
razdragan i živ!
I počuj me, tata,
ne pravi se strašan,
dobar nam je Petar
samo je nestašan!
Dragi roditelji, naša pesnikinja je voljna napisati pesmu i za vaše dete, stoga se javite redakciji i šaljite predloge imena.
