Aleksa Janković nije živ, jer se ubio 10. maja 2011. godine.
Alesa je tada imao 13 godina i nije znao kako da se izbori sa nasiljem koje je trpeo u školi.
Da je živ, danas bi Aleksa Janković napunio 20 godina.
Umesto rođendanske čestitke, njegova mama Dragana napisala je post na Fejsbuku koji u celosti prenosimo.
Aleksa ovaj post neće pročitati, ali, pročitajte ga vi dragi roditelji i ne budite stranci prema svojoj deci, razgovarajte sa njima!
REZERVIŠI KARTU U JEDNOM PRAVCU
Draga mama,
rešio sam da ti napišem pismo. Uvek mi ti pišeš i molim te nemoj samo da plačeš.
Evo javljam ti se iz dalekog nekog sveta gde se živi sa osmehom svaki dan i svaki sat. Ovde nema tuge patnje boli ovde nema podlih i odvratnih. Ovde te ne muče, ne tuku ne hvataju za vrat, ne udaraju glavu o drvo, ovde nema haosa i laži.
Ovde je mama mir!!!
Široka polja obasjana mirisom poljskog cveća, sunce toplo i vrelo, nebo plavo kao pučina. Ima ptica mama i cvrkuta, po koji leptir tek sleti mi na dlan.
Možda je tvoj mama?
Znaš imam drugare ima dece punoooo dece, sedimo često pa pričamo.
Joj mama šta se tim mojim drugarima sve desilo!!!
Pričamo onako svi zajedno tešimo jedni druge, delimo i dobro i zlo.
To je drugarstvo,zar ne mama?
Ej, imamo loptu pravu fudbalsku …Ja branim golman sam, sećaš se da su mi DRUGARI iz odeljenja poklonili golmanske rukavice,baš su bili tužni što odlazim, pa eto setili se…..
Nisam Forlan još mi je kratka kosa, kažu mi da ipak budem Bufon.
Dres ako se setiš pokloni nekom neka se dete obraduje, tako treba mama zar ne?!
Nisam ljut što mi nisi kupila patike za rodjendan, nema veze imam Nike i Puma nisam ih pocepao, mada mi viri palac ko tati pa cepa.
Znao sam da ćeš se pitati da li mi je hladno? Nije mama! Toplo je proleće je, oblačim se slojevito kako si me ti učila.
Orman mi je sredjen ništa nisam razbacao.
I dalje ne jedem boraniju … Ne ljuti se odmah, sve ostalo da, nekad naručim jaja sa paradajzom, uuuu to volim.
Slušaj napravi nešto sa višnjama neki kolač ili tortu nema veze što ja nisam tu, nema smisla da sestre ne probaju.
Čuvaj kosti za Šareta i suv hleb nemoj da bacaš, znam da ga voliš, ali te podseća na mene.
Mama uradi TO, nije on kriv što sam otišao.
Hteo sam još da ti kažem da su mi neki matori ovde par puta lomili vazu za cvećem, nema veze mama ….budi jaka.
Što se rodjendana tiče neću ništa da pravim ,mislim veliki sam 20.god ko pravi žurke u tim godinama.
Molim te samo upali kandilo i sveću kraj ikone naše slave za zdravlje tvoje tate i seka.
Obećaj mi da nećeš da plačeš, molim te mi obećaj….
Ako dolaziš ponesi mi neke sitnice i pusti mi pesmu da čuju drugari.
I da… nastavi da živiš molim te živi, proćiće mama prolazi …samo im nemoj zaboraviti imena .
Ja te čuvam majko, na levom ramenu, obrazu i u kosi. Mislim na tebe i dan i noć !
Kad budeš rešila da dođeš rezerviši kartu u jednom pravcu do stanice „SUNCOKRETI“.
Ja ću tu da te čekam, čim sidješ.
Budi jaka, ti čuvaš moj osmeh od zaborava.
Nije vreme drži se, pa se vidimo…
Voli te i ljubi tvoj Aleksa!!!
