Mnogi se ovih dana osećaju pospano i bez energije. Telo se prilagođava na otopljenje, i organi reaguju na dodatno lučenje hormona
Pospanost, malaksalost, nedostatak koncentracije i energije, bolovi u mišićima, vrtoglavica i otoci na pojedinim delovima tela, simptomi su prolećnog umora koji ovih dana muči mnoge. Posle hladne zime, telu treba vremena da se prilagodi sunčanim danima, pa ne bi trebalo da brinete ukoliko se u ovom periodu ne osećate baš najbolje.
Primarijus doktor Nevenka Dimitrijević, specijalista opšte medicine, objašnjava da je prolećni umor sasvim normalna pojava. On nastaje zbog promena spoljašnjih klimatskih uslova, a broj osoba koje ne osećaju baš nikakve promene sa dolaskom proleća je izuzetno mali.
– Ova adaptacija podrazumeva intenzivnu aktivaciju svih funkcija organizma – kaže dr Dimitrijević.
– Najintenzivnije promene dešavaju se u lučenju hormona i u funkciji ćelija imunološkog sistema. Ovo izaziva reakcije svih organa, koje zbog svoje prirode mogu da utiču na ispoljavanje nekih već postojećih zdravstvenih problema.
Česte varijacije spoljne temperature i vazdušnog pritiska dodatno otežavaju simptome prolećnog umora, naročito kod meteoropata i hroničnih bolesnika. Kod osoba koje imaju teže oblike hroničnih bolesti, tokom ovog perioda može da dođe do pogoršanja osnovne bolesti, pa su važni opreznost i redovno uzimanje terapije.
Znak bolesti
Ukoliko malaksalost, iscrpljenost i vrtoglavice traju duži period trebalo bi da proverite krvni sliku. Jer možda nije u pitanju prolećni umor, već anemija. Dugotrajni umor može da bude i posledica dijabetesa, niskog krvnog pritiska i lošeg rada štitne žlezde, pa ako simptomi traju duže od mesec dana obratite se lekaru.
Jedan od “krivaca” za teže prilagođavanje novom godišnjem dobu je i ishrana tokom zime.
Namirnice koje se obično jedu tokom hladnih dana uglavnom ne mogu da nam obezbede dovoljno vitamina i minerala koji su potrebni da se lakše prilagodimo proleću. Tokom ovog perioda trebalo bi da jedete hranu bogatu gvožđem, kao što su: meso, riba, jaja, morski plodovi, zeleno lisnato povrće, mahunarke.
Za podizanje energije i raspoloženja stručnjaci preporučuju ugljene hidrate iz pirinča, krompira, crnog hleba.
Prolećni umor lakše ćete podneti uzimanjem što više vitamina B i C. Vitamina C ima u kelju, brokoliju, paprici i citrusima, pa je i čaša prirodnog soka od pomorandže u toku dana sasavim dovoljna.
– Vreme adaptacije na nove klimatske uslove, pre svega na veću količinu svetlosti, koja dolazi sa sve dužim sunčanim periodima, individualno je – kaže dr Dimitrijević.
Napolju bar 15 minuta
Što češća fizička aktivnost je preporučljiva tokom ovog perioda, ali nemojte da preterujete. Pola sata laganog trčanja, šetnje ili vežbanja u prirodi je sasvim dovoljno da pokrente organizam i poboljšate cirkulaciju. Stručnjaci takođe preporučuju da bar 15 minuta u toku dana provedete na suncu, kako biste telu obezbedili dovoljne količine vitamina D.
– Kod nekih osoba ovaj proces može da potraje sve dok se vremenske prilike ne ustale.
Da biste lakše podneli tegobe, neophodno je da pijete dovoljno vode jer viša temperatura dovodi do širenja krvnih sudova.
Dovoljnim uzimanjem tečnosti sprečićete pojavu glavobolje, slabosti, a krvni pritisak ostaće u granicama normale.
– Ovo prolazno stanje treba rešavati na najjednostavniji način: boravkom na svežem vazduhu, upražnjavanjem fizičke aktivnosti, pravilnom raznovrsnom ishranom sa dosta vitamina, a pre svega obezbeđivanjem dovoljne količine sna – savetuje dr Dimitrijević.
– Dobar san je veoma važan, jer obezbeđuje oporavak adaptacionih mehnizama koji se intenzivno troše u toku dana.
Izvor: Novosti
