Zamolili smo našu današnju gošću Jelenu Popović da nam se predstavi:
Jelena: Mama dva dečaka, pisac i drug, to sam svaki dan, po ceo dan i jedino što ću ostati uvek. Inače sam, po obrazovanju dramaturg i pedagog, po opredeljenju pacifista, po senzibilitetu romantik, po temperamentu kolerik, po poreklu Kosovka Devojka crnogorskih korena..
MamaKlik: Kada počinje a kada završava Vaš dan?
Jelena: Počinje rano, imam neki višak energije i dovoljno mi je 4-5 sati spavanja da sasvim dobro funkcionišem ceo dan. Skoro nikad se ne vratim u krevet kad se probudim, ma kako rano bilo, uvek imam osećaj da ću nešto bitno propustiti i strašno mi je žao ljudi koji moraju da spavaju dugo ili popodne, nekako mi se čini da će prespavati život…
I naravno, grabim svaki sekund ujutru da popijem kafu na miru i sama, ne volim samoću, ali priznajem da sam, pre nego što se svi motori u meni popale, zanimljiva samo sebi samoj.
Kada pisca ostavite nasamo sa njegovim mozgom u tako sirovom i surovom stanju kao što je povratak u realnost, veoma je važno da mu obezbedite što bezbolnije sletanje sa oblaka u kojima je proveo noć . Kafa je moj način, normalan svet to zove ritualom, ja to zovem anestezijom, pošto je slika koju zatičem kad provirim u dan uvek nepredvidiva, neretko je zastrašujuća, a ponekad i užasna, pošto svi znamo gde živimo, radije ustajem na vreme, dopingujem se svojim izvorima energije i optimizma i onda mogu i u vatru ako treba.
Tokom dana rešavam probleme i završavam sve obaveze koje snalaze svaku ženu i majku na Balkanu. Vreme za stvaranje ili uživanje štedim tako što ne gubim vreme na gluposti, a posebno ne na ono zbog čega se osećam loše, a spisak tih užasavajućih stvari je, na sreću podugačak tako da mi zaista ostane dovoljno vremena za sve.
Moj dan se završava onda kada mu dozvolim da se završi, a to je kad sam sigurna da sam ljudima koje volim dala dovoljno ljubavi i da sam od života uzela komad koji me po nekoj fer raspodeli nematerijalnih dobara sleduje po danu. I ne idem na spavanje dok ga ne dobijem.
MamaKlik: Koji vam je nadraži dio dana?
Jelena: Popodne. Obaveze, problemi i stresovi su tada već u gustoj magli, to je vreme kada najlakše biramo gde i sa kim želimo da budemo, a još uvek imamo dovoljno energije da radimo ili stvaramo sve ono do čega nam je stalo.
Pre toga ne stižemo, posle toga često nismo u stanju, ovo doba dana prespavam samo kada sam bolesna, a najčešće ni tada.
MamaKlik: Imate li vremena za sebe i kako ga provodite?
Jelena: Ne razdvajam ja to baš tako. Volim svoju decu i uživam i u najnapornijim trenucima roditeljstva, volim svoj posao i ništa na svetu ne radim lakše nego što pišem, a i ne radim ga nikad na silu, volim svoje ljude, porodicu i prijatelje i jedva čekam svaki trenutak kad mogu da budem sa njma. Kad to imaš, šta će ti, pobogu, vreme za sebe?
Ja se u tom “vremenu za sebe” najstrašnije dosađujem, ama baš nikada ne idem u šoping, ne doterujem se i ne gledam TV, kada imam to vreme, ja opet radim nešto od ova tri, a ako ne mogu da budem sa svojom decom, prijateljima ili voljenom osobom, ili iz nekog razloga, ne daj boze, ne mogu da pišem, neutešna sam.
MamaKlik: Vaše vrijeme sa djecom izgleda…?
Jelena: Moje vreme sa decom je ceo bogovetni dan, jer nemam posao na koji većina mama odlazi, tako da mi nismo uskraćeni za sve te divne trenutke koje mnogi ljudi propuštaju trudeći se da obezbede svojoj deci bolju budućnost.
Mislim da je deci, dok su deca, jednako dragocena i sadašnjost, tako da balansiram, nikada nisam jurila za novcem, niti pristajala na poslove koji će zbog malo komfora mojoj deci oduzeti majku. Smatram da je to strašan zločin, svejedno da li ga čini sistem, poslodavac, ili sam roditelj.
Dakle, pošto nam to vreme ne fali, mi ga i ne nadoknađujemo nekim spektaklima, pa da to posle kačimo po fejsu i merimo lajkovima.
Svi smo biciklisti, najmlađi se vozi u korpi, svuda stignemo, provodimo se i bavimo se sportom u isto vreme. Zajedno sređujemo stan, najmlađi od nas, više smeta, ali doprinosi cirkusu koji je neophodan da bi se preživelo u našoj maloj zajednici. Uči i radi svako za sebe, bez petljanja ostalih, najmlađi se samo igra, doduše, ali i to radi vrlo samostalno.
Pomažemo jedni drugima i ono što je najvažnije, pričamo do te mere iskreno da bi se verovatno mnogi zaprepastili. Nemamo tajni i nikad ne izneverimo jedni druge, sve delimo, od najmanje kese čipsa do problema.
Upravo sam shvatila da se najmlađi prilično izvlači i da ne može više da se vodi kao beba, ima tri i po godine! Hvala vam što ste mi otvorili oči! A kad se provodimo, baš kad se samo provodimo, uglavnom pravimo ili lupamo gluposti, e to ponekad delimo po fejsu, i mi smo ljudi..
MamaKlik: Kako ste odreagovali kada ste saznali da ste u drugom stanju?
Jelena: Odlepila sam od sreće. Dugo sam se borila sa sterilitetom i zdravstvenim problemima svih vrsta, tako da sam starijeg sina dobila posle 4 godine, a mlađeg još devet godina kasnije i to iz drugog pokušaja vantelesne oplodnje. Skroz sam reagovala.
MamaKlik: Kako su prošle Vaše trudnoće?
Jelena: Rizično. Oba puta sam preležala devet meseci, ugojila se kao prase, i porodila se malo pre vremena. Kljukala sam se onim hormonima i vitaminima i čekala svoje bebe.
MamaKlik: Kako biste opisali vaše prve dane sa bebom?
Jelena: Bebe su bile super, ja sam bila debela, gosti su dolazili, dani su prolazili… Stariji je prosisao posle 43 dana, pre toga sam mu uporno davala svoje mleko na flašicu dok nije odlučio da proba sam i uspeo u tom poduhvatu. Mlađi je bio za nijansu talentovaniji, ali sa njim sam se odmah vratila u bolnicu, jer je imao neku infekciju, zbog male fizičke mane koja je vremenom nestala, kako je porastao.
Nisam imala strahove kako ću ovo ili ono, znala sam da je priroda najbolji saveznik i bila uzbuđena zbog svega što se dešava.
MamaKlik: Šta savjetujete drugim mamama?
Jelena: Da vole svoju decu. Mislim da je svaki savet glup, baš kao i ovaj, svaka majka voli svoju decu najviše na svetu i radi onako kako najbolje ume i može. E sad, ako ih ne voli, teško tu savet može da pomogne, tu je potrebna pomoć, ali to nije tema.
MamaKlik: Kako uspjevate uskladiti posao/karijeru i porodicu?
Jelena: Već sam odgovorila na to pitanje, ali dodaću i to da inače najviše i najradije pišem za decu. Stvarno sam imala sreće sa tim strastima i talentima, možda bi svim ljudima bilo tako kada bi češće ćaskali sa sobom uz onu jutarnju kafu, svašta se čovek pametno sa sobom dogovori, samo kad baci karte na sto.
MamaKlik: Možete li sa našim mamama podijeliti vaš najdraži a najbrži recept?
Jelena: Jao, ja ne umem ništa malo, ja zakomplikujem i najjednostavniju kajganu. Jedino brzo što pravim je vitaminska bomba u blenderu u koju dodajemo sve zdravo što imamo u kući, od voća, preko semenki, do maslinovog ulja. Sami pravimo i voćni jogurt od pudinga od vanile skuvanog sa vodom, u koji dodamo smiksano voće i jogurt.
MamaKlik: Vaš životni moto?
Jelena: Voleti. Menjale su se te životne filozofije kako sam sazrevala, ali se sve na kraju svelo na ljubav. Vidim da ljudi traže sreću u raznim stvarima, mislim da nam je svima prilično loše zbog toga, ali svako ima svoj izbor. Mene je uvek srce vodilo kroz životu, nije uopšte ispalo tako loše kako sam se nekad plašila, tako da sam mu dala puno poverenje.
I ostalima savetujem, ako ne ide s tim interesima i niskim strastima, neka pokušaju sa ljubavlju, nije možda dovoljno glamurozno, ali je idilično i romantično, i svakako lepše miriše…
