Dok idealisti vjeruju u ljubav za cijeli život, skeptici je stalno dovode u pitanje. Ima i onih koji je principijelno negiraju i izvrgavaju podsmijehu.
Ko je u pravu?
Da li je uopšte moguće biti arbitar u ovom slučaju, pa jedne nazvati pobjednicima, a druge poraženim?
Stručnjaci kažu da je svaki čovjek knjiga za sebe, ali da su u prednosti uvijek oni koji vjeruju u veliku ljubav, nadaju joj se, čuvaju je, ne škrtare u davanju, ne vagaju svoju i partnerovu posvećenost.
Meša Selimović je zapisao: “Odlučio sam se za ljubav. Manje je istinito i manje vjerovatno, ali je plemenitije. I ljepše. Tako sve ima više smisla. I smrt. I život”.
Ako se odlučimo za ljubav i ona nam se i dogodi, postavlja se pitanje možemo li da je čuvamo, sačuvamo i učinimo je bez roka trajanja? Neuropsihijatar dr Srđan Simić tvrdi da možemo, ali da, kada jednom izaberemo partnera sa kojim smo dotakli zvijezde i izgradili dom, svaki dan treba ponovo da biramo njega.
– Ljubav treba definisati kao odnos koji ne obavezuje, ali obavezuje socijalni obrazac po kome treba da poštujemo voljenu osobu, jer time poštujemo i sami sebe – kaže dr Simić i dodaje – Suština je da uprkos dnevnim obavezama, brigama i problemima, partnerstvo zadržimo u fokusu, a ne da ga pustimo da se razliva i teče samo od sebe. Kada nastojimo da budemo bolji zbog partnera, istovremeno uspijevamo da njegujemo i obogaćujemo sebe. I zato smo oboje srećni jedno pored drugog.
PRAVA LJUBAV JE DVOKANALNA, PA ONOLIKO KOLIKO DAJEMO, TOLIKO ĆEMO I DOBITI. ZATO NE TREBA DA SE ŠTEDIMO.
Budite jedno u drugom najbolje
Neuropsihijatar dr Srđan Simić objašnjava da startna osnova “odbrane” odnosa mora da bude ljubav koja se dogodila tako što smo partnera izabrali jer u nama budi pozitivna osjećanja i podstiče nas da budemo bolji.
– Svako biranje je zato više racionalno nego emotivno, ali da bi ono bilo ljubav, mora da postoji povratna reakcija. Partner nas inspiriše da radimo na sebi, da se obogaćujemo i pored njega dograđujemo, ali isto to mi “činimo” njemu. Budimo najbolje jedno u drugom. Problem je što se sa vremenom to negdje zagubi i zato počinjemo da se udaljavamo. Tvrdimo da se partner promijenio, da mu više nije stalo, da se ne trudi oko nas, a zapravo smo i sami prestali da mu se posvećujemo i izgubili želju da napredujemo – objašnjava neuropsihijatar.
To je onaj trenutak kada vjerujemo da je jedini način da spasemo vezu i brak insistiranje da se druga strana “popravi”, jer je tu sve počelo da škripi. Počinjemo unedogled da kritikujemo partnera, vrijeđamo ga zato što nije uradio ovo ili je uradio ono, zameramo mu stvari koje ranije nismo primjećivali, od dužine zvocanja zaboravljamo povod za njega. A dr Simić kaže da rješenje donosi sasvim drugačija formula:
– Ljubav obožava cjelinu. Fragmenti se isključuju. Ne možete da kažete: “Volim ga, jer ima divne oči”, a onda sutradan: “Ne volim ga, jer ostavlja prljave čarape svuda po stanu, a rekla sam mu da to treba da promijeni”. Zaboravite na zamjerke i fokusirajte se na vrline koje su vas zavele na početku i zbog kojih ste se i vi trudili da budete bolji, ljepši, duhovitiji, uspješniji. Tako se praktikuje to ponovno biranje istog partnera. Tako se čuva ljubav.
Davanje čuva ljubav
Naš sagovornik savjetuje da, bez obzira na to šta nam se dešava u životu, loše nam je na poslu, plata nam kasni, dijete nam se razboljelo, partnerski odnos držimo izdvojen, mimo svega.
Skeptici bi rekli da to teoretski zvuči sjajno, ali da je u praksi vjerovatno puki idealizam, jer nam samo stvara presiju da se stalno trudimo oko osobe oko koje smo se već dobro potrudili.
Međutim, sagovornik kaže da je davanje, ali ono koje podrazumijeva ulaganje i u sebe i u odnos, jedino što djeluje ako želimo da sačuvamo ljubav.
Preduslov sreće je da se trudimo da svakog dana radimo na sebi, nešto novo naučimo, saznamo, promijenimo, jer ćemo se tako osjećati bolje, bogatije, plemenitije i snažnije, što će istovremeno biti afrodizijak za partnera, pa će se iznova u nas zaljubljivati.
Ukoliko se dogodi stagnacija na jednoj strani, desiće se i na drugoj. Zato je važan balans i istovremeno napredovanje.
VAŽNO JE DA SE NjEGUJE ZAJEDNIČKI RITUAL, U VIDU JUTARNJE KAFE ILI VEČERNJEG ČAJA UZ KOJI ĆEMO RAZGOVARATI I TRUDITI SE DA OSjETIMO PARTNEROVE POTREBE, PRIMijETIMO NOVINE, POHVALIMO GA I PODRŽIMO.
– Kritike u formi vrijeđanja moraju da se isključe. Ukoliko treba da mu saopštimo da nešto što je rekao ili uradio nije dobro, ne treba da uradimo na uvredljiv i osuđujući način, već da mu pružimo kao dobronamijeran savet. Probajte sa “Mislim da bi bilo bolje po tebe kada bi ovo uradio ovako”, a ne sa “Odvratno je i glupo to što si uradio”. Nije zanemarljiv ni način na koji svakog dan pratimo i dočekujemo supružnika, jer ako to radimo sa toplinom, uz poljubac, oboje ćemo se bolje osjećati i željećemo da se što pre vratimo jedno drugom. Ljubav je energetska investicija koju ne smijemo da doživimo kao teret, već kao permanentno davanje koje ne zahtijeva utrošak energije – predlaže dr Simić.
LjUBAV JE SLOBODA
Mnogi beže od bliskosti, a onda i iz braka, kada ljubav shvate kao odgovornost. Plaše se da će, jer se od njih zahtjeva da rade nešto protiv svoje volje, izgubiti sebe. Ali, dr Simić kaže da ljubav i odgovornost ne mogu da idu zajedno, jer je to onda odnos straha koji sputava:
– U braku ne treba da bude ograničenja, gubitka slobode ili svog “ja”. Kada to postoji, ne postoji ljubav. Ljubav ne smije da sklizne ni u opsesivnost, jer je ona samo popunjavanje praznine. Biranje partnera mora da bude takvo da poželimo da budemo bliski sa nekim, u odnosu u kojem se naše “ja” spaja sa partnerom, ali drugi dio “ja” dobija slobodu da se nadograđuje i van tog odnosa – objašnjava neuropsihijatar.
BEZ KALKULACIJA
SUZDRŽAVANJE U ODNOSU, KALKULISANJE, STALNO PRESABIRANJE – ZNAK JE DA NISMO IZABRALI PARTNERA KOJI U NAMA BUDI DOBRO I ŽELJU DA BUDEMO JOŠ BOLJI, PA JE TAKAV ODNOS UNAPRijED OSUĐEN NA KRAH.
– Zato budite pažljivi u biranju partnera. Bolje je da budete sami nego da budete sa nekim samo zato što se plašite da ćete ostati sami. A ako još niste izabrali, može da znači da ste osoba koja je predodređena da bude izabrana. Čekate da vas neko pozove na ples – kaže dr Simić.
Izvor: Novosti
