Koji su uzroci stresa kod male dece, dece školskog uzrasta i tinejdžera? Kako prepoznati stres kod dece i kako se očituju simptomi stresa kod deteta? Kako pomoći deci da se izbore sa stresom…
Kao i odrasli, deca osećaju stres. Svaka faza razvoja, kao i ono što deca preživljavaju lično, ali i ono što se dešava u okviru cele porodice utiče na psihičko i emocionalno stanje deteta. Ono čemu roditelji često nisu vični jeste da prepoznaju stres kod dece, i kako da korisno postupe prema detetu u takvim situacijama.
Uzroci stresa kod vrtićke dece, dece školskog uzrasta i tinejdžera
S obzirom na to da deca do puberteta ne poseduju visok stepen samokontrole emocija, kao i da veštine emocionalne inteligencije nisu u potpunosti savladane, deca pronalaze drugi način da sebi olakšaju prolazak kroz neprijatno ili traumatično iskustvo.
Većina situacija koje mogu biti potencijalno stresne za dete, nisu situacije koje roditelji a priori prepoznaju kao problematične, i otud dolazi do nepotpunog sagledavanja problema.
Separaciona kriza ne mora biti dramatična da bi je dete osećalo.
Razdvajanje prilikom polaska u vrtić ili školu predstavlja prvo važno ocepljenje od roditelja, i na svako dete ostavlja neki trag, odnosno, utisak.
Ukoliko je dete prethodno pripremljeno (to znači da je razvijena samostalnost kod deteta shodno uzrastu, da dete dobija ljubav, korisnu pažnju, da mu se razvijaju socijalna i emocionalna inteligencija itd.) separaciona kriza će svakako biti manja, ili nedovoljno očita.
Ipak, prvo odvajanje od roditeljske kuće i sigurnosti doma, ima svoj uticaj na dete. Slična stvar se dešava i pri prvom odlasku na izlet ili ekskurziju sa školom.
Novi drugari, drugačiji odnosi, pravila koje donosi polazak u školu… Sve ovo predstavlja izazov za dete, kao i međuljudski odnosi između članova porodice.
Disfunkcionalne partnerske veze, nekorisna komunikacija između roditelja i između roditelja i deteta, svađe, ignorisanja, premalo vremena… Dete reaguje i psihološki i emocionalno. A evo i kako…
Kako prepoznati stres kod dece: Simptomi i najčešće tegobe
Dete ne mora biti vidno uznemireno, razdraženo ili tužno da bi se fizičke tegobe zbog stresa, pojavile.
Kod dece predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta najčešće tegobe se javljaju predveče ili pred samo spavanje međutim, mogu se pojaviti i u toku boravka u vrtiću/školi.
U ove pojave spadaju:
- bol u stomaku,
- umor i vrtoglavica,
- glavobolja,
- teskoba u udovima (bol u mišićima u rukama ili nogama),
- pojačana želja za emotivnom bliskošću sa roditeljem, blizinom roditelja itd.
Glavobolja zbog stresa kod manje dece nije česta pojava i korisno je uvek je ispitati dodatno.
Bol u stomaku je najklasičniji simptom stresa kod dece, a ukoliko ste ispitali sve druge moguće razloge (da li je dete bolesno, da li se prehladilo, da li je gladno ili se prejelo, da li je konzumiralo nešto što mu ne prija itd.), posvetite više pažnje detetu i kroz razgovor pokušajte da otkrijete da li nešto uznemirava.
Deca vam neće uvek eksplicitno reći šta ih muči, tako da nemojte očekivati razgovor na nivou odraslih koji razumeju koliko je važno da se problem obradi.
Umesto toga, deca će o svojim tegobama govoriti parcijalno, možda i kroz čitav dan, tako da je na vama i vašoj roditeljskoj percepciji da uvežete i povežete sve izrečeno, i sami shvatite šta bi moglo stvarati stres vašem detetu.
Stres kod dece i saveti za roditelje: Šta učiniti?
Osim suptilnog razgovora i razumevanja, ponudite detetu šolju toplog mleka ili čaja, kao i osvežavajuću kupku.
Budite pored deteta ako traži vaše prisustvo. Čitajte zajedno, mazite se.
Trudite se da izbegavate nuđenje hrane, naročito slatkiša, kako dete ne bi stvorilo nekorisan obrazac uverenja u kojem emocionalno nezadovoljstvo ili zadovoljstvo povezuje sa konzumacijom hrane.
Jako je važno da znate da prepoznate razliku između somatskih i fizičkih tegoba.
Bol u stomaku može ukazivati na fizički problem koji zahteva odlazak dok doktora. Zato proverite da li za to ima bilo kakvih naznaka.
Takođe, ako fizički bol u stomaku traje i nakon pražnjenja, jela ili duže od dvadesetak minuta, konsultujte se sa izabranim lekarom. Ne sa internetom.
Ukoliko smatrate da vaše dete prolazi kroz stresnu fazu, ispitajte prvo okolnosti unutar porodice, potrudite se da detetu obezbedite harmoničan život u kojem je imperativ njegovo osamostaljivanje i jačanje.
Potom se uključite u detetove svakodnevne aktivnosti, kako bi još bolje ispratili promene, dešavanja ili izazove sa kojima se dete sreće.
U bilo kom trenutku možete se obratiti stručnjaku za podršku i pomoć, ako uvidite da ne dopirete do deteta ili da kvalitet detetovog života opada zbog stresa.
Razvoj djeteta: Kako batine, stres, nervoza i bijes roditelja utiču na djecu
Kako podići SAMOPOUZDANJE kod djece: 11 efikasnih taktika za samopoštovanje
