Zašto mala deca lažu i zbog čega laganje nije isključeno ni kod dece u pubertetu? Šta kao roditelji možete da uradite kad dete laže?
Dete laže kako bi dobilo ono što želi, izbeglo ono što ne želi, podiglo sopstveno samopouzdanje i uklopilo se u društvo, a tu su i drugi razlozi kao okidači za laganje kod dece…
Malo dete slagaće na vaše oči da nije prosulo vodu zbog koje ste upravo mokri, dok će starija deca sasvim izvesno slagati da nisu udarila mlađe dete, ili da su uradila domaći zadatak.
Na putu odrastanja, laži, neistine, izvrnute ili izmišljene priče su nešto sa čime ćete se sasvim sigurno sretati, tokom roditeljstva.
Ukoliko roditelji razumeju zašto deca lažu, cela porodica proći će kroz ovu fazu mnogo lakše, tako da se ne naruše važni odnosi, niti detetovo razvijanje ličnosti.
Takođe, kroz razumevanje stiče se preduslov da u kasnijem uzrastu, adolescentskom periodu, ako i kada se sretnete sa laganjem, znate kako da korisno reagujete, da ne biste narušili međusobno poverenje.
Zašto dete laže: Korist, ispitivanje roditeljskih granica i drugi razlozi za laž
Mnoga deca lažu da bi dobila nešto što žele, ili izbegla nešto što ne žele. Međutim, jedan od razloga zbog kojih deca lažu je i testiranje roditeljske reakcije.
Šta će se dogoditi ako sada slažem? Šta je posledica? Dobijam li nešto u ovoj situaciji? Kakvo je ovo iskustvo? – samo su neka od pitanja koja se kriju u dečijem porivu ka laganju.
Jedan broj dece laže kako bi podigli sopstveno samopouzdanje i samim tim se uklopili u društvo ili grupu kojoj žele da pripadaju.
Ovo je naročito ispoljeno među decom osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta.
Tako ćete naići na decu koja lažu da su negde bila, nešto iskusila, posedovala, uradila, nebi li dobila odobravanje zajednice.
Deca lažu i kada potražuju pažnju.
Ukoliko dete pokazuje znake depresije ili anksioznosti, može se dogoditi da vam svoje stanje predstavi lakše nego što ono jeste, kako se ne biste brinuli, ili kako bi dodatno krenuli da ga propitujete, ukoliko ste taj tip roditelja.
Postoje deca kojima laž „izleti“ zato što im je jezik brži nego pamet, kao što se kaže u narodu. To znači da impulsivnost te dece pokaže svoje pravo lice kada se ne snađu dovoljno dobro u komunikaciji sa drugima.
Postoje i one „bele laži“ kojima i sami roditelji doprinose svaki put kada detetu napomenu da nešto prećuti ili kaže, kako bi poštedeo ili sačuvao osećanja drugih.
Koja je funkcija laži i šta raditi kad dete laže
Ukoliko ste primetili da vaše dete želi da privuče pažnju određenim lažima, korisno je da ih najčešće ignorišete. Biće vam jasno da se nešto nije dogodilo, ali ne pridajte tome mnogo pažnje.
Onaj kome je pažnja potrebna je vaše dete.
Pokušajte da organizujete vreme tako da provedete više kvalitetnih trenutaka u razgovoru sa detetom, ili u zajedničkim aktivnostima.
Pratite razvoj situacije.
Ukoliko se laganje smanjuje ili nestaje, znači da ste Vi bili uzrok, odnosno, da je detetu bilo potrebno da privuče vašu pažnju i provede vreme u društvu koje mu prija.
Ukoliko dete izmišlja priče kako bi podiglo sopstveno samopouzdanje, možete ga preusmeriti na nešto korisnije kroz rečenicu: „Ovo zvuči prilično bajkovito, hajde probaj ispočetka i ispričaj mi šta se zaista dogodilo.“
Kod nešto starije dece, laganje u vezi sa školskim obavezama, ili toga gde su bili, šta su radili i sa kim su u društvu, trebalo bi da naiđe na posledice.
Poverenje se lako gubi, a teško gradi, bez obzira da li ste dete ili roditelj, a jednom narušen odnos jako teško izlazi iz začaranog kruga razočarenja.
Ustanovite od starta jasne vrednosti po kojima vaša porodica funkcioniše. To ne treba da se desi kada dete uđe u pubertet, već mnogo pre toga.
Dete treba da zna da se u njegovoj porodici neke stvari ne rade, odnosno, da je uvek korisno reći gde si, sa kim, kada se vraćaš, ispoštovati ustanovljen dogovor itd.
Svojim ličnim primerom pomoći ćete razvijanju ovakvog obrasca ponašanja kod deteta.
Držite svoju reč i obećanja, nemojte izvrtati istinu ili lagati dete, i možete biti sigurni da čak iako iskusite dečiju laž, to neće imati nikakve ozbiljne posledice na dete ili vaš odnos, već će biti deo razvojnog procesa.
Da li treba kazniti dete zbog laganja?
Posledice zbog laganja ne treba da budu preozbiljne.
Ukoliko je vaše dete nekoga udarilo, i slagalo da nije, onog trenutka kada otkrijete istinu, porazgovarajte sa detetom o razlozima zbog kojih se to desilo.
Pokušajte da usmerite dete u pravcu drugih načina na koje može da izrazi svoje nezadovoljstvo, i uputite dete na izvinjenje drugom, kao obavezan i logičan sled.
Temelj dolazi iz porodice
Atmosfera koja vlada u porodici, najvažnija je za rasplet čitave priče o laganju. Ako postoji temelj, sve ostalo će biti lakše.
To bi u praksi značilo: vaše dete je na žurci, pije alkohol što mu nije dozvoljeno ako je maloletnik, a dogovor je da se u sličnim okolnostima kontaktiraju roditelji, kako bi dete sigurnos stiglo do kuće.
Korisno je da vaše dete zna da je za vas njegova sigurnost najpreča, odnosno, da nema potrebe da se povuče od odluke da vas kontaktira i tako sigurno stigne kući, samo zato što je uradilo nešto što nije poželjno.
Sigurnost je na prvom mestu, sve ostalo na drugom.
To ne znači da je drugo mesto manje važno, već da postoje prioriteti.
„Kada si na sigurnom, razgovaraćemo o sledećem problemu.“
Posledica za ovo ponašanje ipak treba da postoji. Ukidanjem izlazaka nećete nužno sprečiti dete da pije ili ima neki drugi ponašajni obrazac koji ne odobravate.
Umesto kazne oduzimanja šanse da izađe sa društvom, edukujte dete na temu alkoholizma, druge, promiskuiteta itd. Na ovaj način postižete dugoročni efekat, što klasična kazna, nema.
Dajte detetu vremena da promeni svoj iskaz tj. kaže istinu umesto laži. Recite: „Dajem ti 10 min. da razmisliš da li je ovo što si rekao istina. Nakon toga imaš pravo da promeniš svoj odgovor, bez posledica.“ – ovo je preporuka doktorke Kerol Brejdi, kliničkog psihologa.
Način na koji možete sprečiti eventualno laganje kod dece, jeste vaspitanje i funkcionisanje čitave porodice u duhu razumevanja da savršenstvo ne postoji.
Greške su nešto što nije rezervisano samo za decu, već i za roditelje. Zato je korisno priznati grešku, reći „izvini“, ispričati neku anegdotu ili situaciju u kojoj je samog roditelja greška „koštala“.
Na ovaj način ne samo što se gradi odnos: roditelj-dete, već se poverenje jača, dete identifikuje sa roditeljem ili situacijom, a zatim i kreira uvid da greške nisu uvek fatalne, već da je bolje imati saveznika u roditeljima, i izbeći laž kako bi se situacija rešila u njihovu korist.
Za koji god pristup da se odlučite, ne nazivajte dete lažovom, ukoliko ne želite da ono usvoji baš ovakav stav prema sebi, i nesmetano se ponaša u skladu sa tim.
PSOVKE KOD DJECE: Šta činiti ako dijete psuje i govori ružne riječi?
STRES KOD DECE: Uticaj stresa na decu, uzroci, simptomi i pomoć
Dijete traži pažnju i vuče za rukav? Ostavite sve i posvetite mu se u potpunosti!
