Želite li živeti u stilu Beyoncé? Priča o mindfulness fenomenu dovešće vas do spoznaje da i te kako možete. Sve.
Šta je mindfulness, uopšte? Polako. Doći ćemo do toga. Nego, jeste li primetili da čitanje knjiga, gledanje filmova i pisanje postaje sve komplikovanije za ljudsku vrstu.
Da li se i vama desilo da ostanete na prvom pasusu knjige petnaest minuta, kada uhvatite sebe kako razmišljate o nečemu?
Da li ste se nekada osećali neprijatno jer niste pažjivo slušali i čuli šta vam je sagovornik poslednje rekao?
Ovo je učestala pojava, pogotovu među mlađom populacijom. Dešava se i da gledamo film pa moramo da vratimo na deo koji je prošao, jer smo bili odsutni.
Pojam odsutnosti je antonim pojma “mindfulness”.
Kada smo odsutni, misli nam lutaju po nekim drugim realnostima i dimenzijama.
Veštačka inteligencija, digitalizacija, virtuelna stvarnost, interfejs i genomika samo su neki od pokazatelja šta sve ljudska mašta može postići u vremenima koja tek dolaze. U ovakvom svetu jasno je zašto je teško ostati fokusiran na sadašnji trenutak.
Hajde da za početak definišemo i prevedemo reč mindfulness.
Mindfulness predstavlja jednu od osnovnih ljudskih sposobnosti – da budemo prisutni u sadašnjem trenutku, svesti toga gde se nalazimo i šta trenutno radimo. Zvuči trivijalno i jeste način na koji normalan, zdrav čovek funkcioniše.
Radi se o bazičnoj sposobnosti našeg uma da u potpunosti bude fokusiran na jednu stvar.
Pojam mindfulnessa možemo definisati i kao psihološki proces privlačenja pažnje prema iskustvima koja se događaju u sadašnjem trenutku.
Izveden je iz satija (Suūti), značajnog elementa budističke tradicije i zasnovan je na tehnikama meditacije – Zena, Vipassanā i Tibetanske meditacije.
Mindfulness je drevna indijska mudrost koju su vekovima praktikovali jogi i zen majstori, duboko ukorenjena u indijskoj tradiciji i budističkim praksama meditacije, još od vedskog perioda.
Ipak, činjenica je da je u našem vremenu doživela uspon, postala trend i senzacija. Razlog tome su očigledno visoki nivoi anksioznosti i nemira.
Ljudi žele prisutnost i red, kao nekad.
Prirodno stanje svesti su mir i red.
Ipak, pažnja ne podrazumeva da prestanemo da razmišljamo i ispraznimo naš mozak. Naprotiv, pažnja uključuje posmatranje, samosvest i razmišljanje, ali ne o onome što je bilo ili će biti, već o onome što je sad.
Šta je onda to što narušava mindfulness?
Odgovor je jednostavan – misli.
Kao ljudska vrsta skloni smo razmišljanju o onome što je bilo i onome što će biti. Dešava se da budemo previse reaktivni i preopterećeni onim što se događa oko nas.
Naše misli su dovoljno kompleksne i moćne da nas nekad naizgled u potpunosti ‘prebace’ u drugu realnost, drugu situaciju i vreme.
I najčešće dok razmišljamo o prošlosti i budućnosti, vreme u sadašnjosti teče brže nego inače, ili se bar nama tako učini kada se odjednom vratimo u realnost.
Dolazi do masovne pojave i porasta “modernih” psihičkih poremećaja poput ADD – hiperkinetičkog poremećaja nedostatka pažnje, kao manifestacije vrlo visoke i brze aktivnosti uma.
Postoje blaži i teži oblici ovog poremećaja, a mnogi pripadnici mlađih generacija ga danas u nekoj meri imaju čak i ako toga nisu svesni.
Iako su ljudi sa ovim poremećajem najčešće vrlo inteligentni i izrazito maštoviti, nekada im bazične dnevne aktivnosti poput pisanja ili čitanja, predstavljaju veliki problem i zahtevaju duplo više vremena.
Da li je moguće mindfulness meditacijom i drevnim tehnikama prisutnosti rešiti i ovakve poremećaje, ili se ipak treba obratiti profesionalcima u oblasti psihologije?
Poslednjih nekoliko decenija interesovanje naučnika za pojam mindfulnessa dramatično je porastao. Sprovodi se na hiljade istraživačkih radova i studija o različitim aspektima pažjivosti i prisutnosti.
Otkriveno je da naš um prirodno luta gotovo 50% vremena, bilo da smo na poslu, kod kuće, u vožnji ili tokom razgovora.
Naučnici su došli do otkrića da dugotrajne meditacije prisutnosti menjaju moždane strukture, izazivaju povećanu debljinu u regionima mozga i promenu neuronskih puteva što dovodi do manjeg lutanja uma, poboljšane koncentracije, preusmerenog fokusa, veće emocionalne svesti i boljeg imunološkog sistema.
Šta više, meditacija pažljivosti duboko poboljšava neuronsku mrežu i jača sinaptičke veze povezane sa pažnjom, introspekcijom i senzornom obradom u našem izvršnom mozgu – prefrontalnom korteksu.
Kako bismo ostali srećni, zadovoljni i prisutni u svetu koji se prebrzo menja i kreće, potrebno je da treniramo svoj um.
Dobar metod treninga uma jeste meditacija.
Ako se istrenirate dovoljno da budete prisutni u momentu bar 50% vremena, omogućavate sebi smirenje emocija i bolji fokus. Kada ste u momentu, i vreme sporije prolazi.
Kako popularna rečenica kaže:
‘’Ne zaboravite da imate isto sati u danu kao i Beyoncé.’’
Iskoristite svoje vreme pametno, budite prisutni u svakom trenutku!
Autor: Mina Aleksić
MamaKlik
Kako biti sretan: Jednostavni savjeti koji će vam uljepšati život
Sreća i uspjeh – 5 mentalnih vježbi koje mijenjaju način razmišljanja
