U javnom govoru, u svakodnevnom životu, pa kako smo videli po nedostatku opsežnih naučnih istraživanja u 21. veku i u naučnim krugovima, spontani pobačaj je prihvaćen kao „neko čudno prokletstvo“ bez uzroka. O spontanom pobačaju se ćuti, događaj se minimalizuje, žene koje su ga doživele se teše statistikom ili se u njih upire nekada namerno, a nekada nesvesno prstom kao u one koje nisu u stanju izneti funkciju majčinstva. Čak i lingvistički sagledano, u odgovorima žena, pa čak i institucija javnog zdravstva, reč spontani pobačaj se često zamenjuju sa „kad se to desi“, „ono što se desilo“, „nemili događaj“, „to što mi je bilo“…
Činjenica da je preko 50% uzroka spontanog pobačaja nepoznato, pogodno je tlo za stvaranje stigme prokletstva na ženu, ali i drugog roditelja, koji često nakon spontanog pobačaja imaju veliko osećanje sopstvene krivice koje je neutemeljeno.
Moj put ostvarenja kao majke nije počeo lako. Za one koji ne znaju, ja sam mama jednog Viktora koji ima pet godina, ali sam i pre te trudnoće imala spontani pobačaj, a nažalost i nakon te trudnoće (obe u sedmoj nedelji).
Poenta ovog mog pisanje iskreno nije da se ‘otvorim’, podelim emocije, jer ni posle toliko godina na to nisam spremna, a posebno ne sada – kada sam sedmi mesec trudnoće. Cilj mi je da objasnim koliko je u pričama višestrukih pobačaja bitna podrška, dobar ginekolog, pa ostalo…
Ja sam kroz tih nekoliko godina promenila dva ginekologa – ovde ih neću imenovati, ali svako ko želi može privatno da mi piše za bilo koji detalj iz ovog teksta. Dovoljno je da kažem da je jedna od njih rekla da neću dobiti menstruaciju, da dođem na izazivanje iste, a ja to veče dobijem.
Po savetu i preporuci mnogih divnih žena, prijateljica, poznanica posetila sam fenomenalnog doktora Aleksandra Ristić, on inače radi u Narodnom frontu, ali i u Gala medici na Banovom brdu.
Lakoća razgovora sa tim čovekom, saveti, dostupnost, razumevanje od prvog susreta su me iznad svega oduševili. Doktor mi je uradio sve analize, pre svega vaginalni bris na hlamidiju, micoplazmu i ureaplazmu, a zatim savet da se urade testovi zgrušavanja krvi, parcijalno protrombinsko vreme, protrombinsko vreme, vreme koagulacije, vreme krvarenja, protein C, Protein S, lupus antikoagulans, antifosfolipidna antitela, beta-1-glikoprotein, C3 i C4, Test iz krvi, rad reproduktivnih hormona…. Naravno, redovno sam radila, pa i tada pappa test,ultrazvuk i vaginalni i cervikalni bris.
„Pojedini doktori čekaju da bude i više spontanih da bi uradili analize što je jako loša praksa jer i jedan spontani pobačaj može da obeshrabri, da zbog traume i svega ostalog žena više se ne usudi pokušati ponovo.“ – drago mi je što me doktor Ristić ohrabrio da pre svega verujem u sebe, da je sve u redu i da je najbolje uraditi detaljne analize.
Tokom odlaska kod ginekologa, da bih se psihički usudila da pokušam i četvrti put išla sam i na psihološka savetovanja kod divne Anđele Abramović Nešić – nije nikakva plaćena reklama, zapravo nikakva reklama, već najiskrenija preporuka za sve navedene ljude u ovom tekstu. (koliko mi je sve ovo pomoglo, o čemu smo razgovarale bi mi zaista trebao poseban tekst, ali kao što sam rekla – slobodno mi pišite privatno na Instgaramu @jollywoman)
Osobama koje su imale spontani pobačaj mogu se razviti ozbiljni problemi sa mentalnim zdravljem koji ponekad traju mesecima, pa čak i godinama i nakon što osoba rodi zdravo dete. Gubitak trudnoće, prema medicinskom magazinz „The Lancet“ je usko povezan sa anksioznošću, depresijom i posttraumatskim stresom koji traje i do devet meseci nakon gubitka trudnoće. Veliki problem je i činjenica da žene ove probleme prevazilaze najčešće u samoći, pod velom tajnosti, jer se većina spontanih pobačaja dešava u prvom trimestru. Prema ustaljenim običajima kako u Srbiji pa tako i svetu, žene trudnoću često kriju ta prva tri meseca. Upravo to skrivanje prvog trimestra trudnoće doprinosi stigmi i predrasudama vezanih za učestalost spontanog pobačaja i proizvodi u ženama osećanje usamljenosti, nedovoljnosti, neostvarenosti u odnosu na druge.
Stalno treba napominjati da je spontani pobačaj često nepredvidiv i uglavnom nije mogao biti izazvan nekim ponašanjem žene. Takav primer su hromozomske abnormalnosti koje nastaju u toku oplodnje i uzrok su 50% pobačaja. Na hromozomske abnormalnosti, ni jedan roditelj niti lekar ne može uticati.
Neosetljivi komentari okoline, pa čak i lekara, često su uzrok osećanju krivice, sramote i gubitka koju žena oseti nakon gubitka trudnoće, upravo zato priča sa psihologom je od velike važnosti u ovim momentima i meni su iskreno značili da generalno ojačam svoju psihu, ne samo kada su drugi pokušaji zatrudnjivanja u pitanju.
I na samom kraju, a ništa manje važno je moja odluka za prenatalnim testom. Onog momenta i kada ostane trudna, žena koja je imala više spontanih pobačaja nema mir, naprotiv. Strah i strepnja da li će sve biti u redu, šta je sa bebom su nešto što je neizbežno.
Prema zvaničnim podacima, za neinvazivne prenatalne testove odlučuje se čak 94 odsto žena koje se inače ne bi testirale jer se plaše rizika invazivne dijagnostike. To je dovelo do toga da se broj invazivnih dijagnostičkih procedura smanjio za 43 odsto, a da se istovremeno za 66 odsto povećao broj uspešno otkrivenog Daunovog sindroma u prenatalnom periodu.
Moja odluka za You51 prenatalnim testom, sada kada ima toliko njih u ponudi je bila jednostavna. Prvenstveno zbog dostupnosti i takođe lakoće u komunikaciji, a onda i zbog pristupačnosti u ceni – inače su najpristupačniji na našem tržištu, a imate i niz drugih pogodnosti ako se odlučite za njih.
Ovaj prenatalni test prikazuje određene hromozomske nepravilnosti koje bi mogle uticati na zdravlje i razvoj vaše bebe – poput trizomije 21 (Downov sindrom), aneuploidije polnih hromozoma (nenormalni broj X ili Y hromozoma) i drugih sindroma – a može otkriti i da li nosite devojčicu ili dečaka.
Prenatalno testiranje preporučuje se svim trudnicama, a posebno u slučaju povećanog rizika, porodične istorije i želje za zaštitom sopstvenog zdravlja. Naravno i potpuno jasno je da se ovi testovi preporučuju upravo ženama sa ponovoljenim spontanim pobačajem.
OGROMNA prednost ovog testa je što većina prenatalnih genetskih testova pokazuje samo veći ili manji rizik da fetus razvije određeni poremećaj ili bolest, ali ne mogu vam sa sigurnošću reći da li će se vaše dijete roditi s tim. YOU51 daje definitivan rezultat: da li vaše dete ima ili nema takvo stanje.
Dostupno vam je i genetsko savetovanje, na njihovom sajtu možete pronaći i prozorčić za sva dodatna pitanja, a ono što je meni bilo potpuno i neizmerno divno je da – kada smo radili testiranje i kada su nam rekli da za samo par dana stižu rezultati, skontala sam da će to biti na Viktorov rođendan.
Divne devojke iz You51 kolektiva su pored preslatkih konfeta za otkrivanje pola, Viktoru poslale i dim da ga obraduju za rođendan. Zaista i jesu, jer je Viktor saznao da očekujemo zdravog dečaka – brata kog je toliko želeo.
S obzirom i da znate da sam zauzeta preduzetnica mnogo mi je značilo što ovaj test mogu da poručim i onlajn. Fenomenalna je prednost i da nakon što izvadite krv dobijate DHL kod uz pomoć kog možete da pratite na kojoj destinaciji je uzorak krvi i kada možete očekivati rezultate. Kada uzorak stigne u laboratoriju (što ćeš znati ako ga budeš pratila uz pomoć DHL koda), potrebno je 1 do 5 radnih dana da rezultati budu spremni.
Potrudiću se i da vam o svemu, uz dodate emocije pišem u zasebnim objavama, a vi budite slobodne da mi postavite sva pitanja.
Preuzeto sa: @jollywoman
