Dijana Ješić je jedna od onih banjalučanki koje maksimalno iskoriste dan. Prije svega i iznad svega je supruga i mama dva nasmijana dječačića, Luke (5) i Stefana (1,5). Srdačna i uvijek raspoložena, kaže da je porodica za nju utočište, oaza mira i izvor energije za sve ostale aktivnosti, kojih zaista ima mnogo.
Diplomirani je ekonomista, trenutno zaposlena u administraciji, v.d. predsjednika Udruženja građana “Budi DRUGačiji”, aktivan je član Rotari kluba “Aequalitas”, Saveza humanitarnih organizacija i udruženja građana RS, te još nekoliko udruženja, a učestvuje i u radu Mjesne zajednice Petrićevac, iako nije član Savjeta MZ. Politički je aktivna, a naročito je zanima socijalno preduzetništvo, pa je trenutno u saradnji sa nekoliko udruženja osoba sa invaliditetom fokusirana na izradu projekta koji bi trebalo da zaposli tridesetak ljudi iz ove populacije.
Jedan je od pokretača akcije “Ulica za kolica” i sekcije “Mamin kutak” u okviru koje su mlade majke dobijale informacije od stručnjaka o svemu onome šta ih očekuje u ovoj najljepšoj životnoj ulozi. U intervjuu za MamaKlik priča o vlastitim, bogatim iskustvima majčinstva. 🙂 Pročitajte:
MamaKlik: Kada počinje a kada završava Vaš dan?
Dijana: Moj radni dan počinje u 6:30, a završava između 1 i 2 iza ponoći. Vikendom je malo drugačije, kada odspavam do 7:30. Ja bih rado produžila još sat-dva, ali ne daju djeca. 😀
MamaKlik: Koji vam je nadraži dio dana?
Dijana: Iskreno, to je jutro. Mi imamo svoj mali jutarnji ritual. Nakon što se spremim za posao i spakujem dječje stvari za odlazak kod bake, probudim supruga i djecu i onda slijedi “gnjavaža” u krevetu, koja traje 15-tak minuta.
Najslađi su mi, onako sneni, rumeni, vrelih tabana i mazni do besvijesti. Bez obzira što je rano jutro, smijeh odzvanja stanom, a ja tako punim svoje baterije za dan koji predstoji.
MamaKlik: Imate li vremena za sebe i kako ga provodite?
Dijana: Uh… Moram da priznam, sve manje vremena posvećujem sebi. To je ono što najviše sebi samoj zamjerim. Doskoro je to bila teretana i tu sam se “istresala”, a sada ne stižem ni to.
Obično uhvatim sat vremena, kad djeca legnu spavati, pročitam nešto i onda kreće spremanje kuće, peglanje, kuvanje ručka za sutra ili završavanje papirologije za neko od udruženja.
MamaKlik: Vaše vrijeme sa sinovima izgleda…?
Dijana: Pošto kući dolazim tek oko 17:00, onda se trudim da do njihovog spavanja sve vrijeme posvetim njima. Obično sjedimo na podu, slažemo kocke, slagalice, bojimo, crtamo, popravljamo kamione, pravimo garažu ili čitamo. Dva-tri dana se ponavlja neka igra, pa onda mijenjamo.
Moj stariji sin je jako znatiželjan i sve ga zanima, pa onda zajedno čitamo razne dječje enciklopedije. Sad sam naučila da razlikujem ankilosaurusa od stegosaurusa, te da nabrojim morske životinje od A do Z na engleskom. 🙂
Vikendom je slično, s tim da se trudimo, ukoliko nam to obaveze dozvoljavaju, da ubacimo i poneki izlet. Ljetos smo baš svuda putovali i uživali smo, jednako i mi i djeca.
MamaKlik: Kako ste odreagovali kada ste saznali da ste u drugom stanju?
Dijana: Ja moram biti iskrena i reći da sam i sa jednim i sa drugim djetetom ostala teže u drugom stanju, odnosno da se nisu tek tako desile trudnoće, nego su bile dugo priželjkivane. Radost je u oba slučaja bila neopisiva.
MamaKlik: Kako su prošle Vaše trudnoće?
Dijana: Obje trudnoće su bile rizične, posebno prva, kada sam nekoliko puta ostajala u bolnici. Morala sam baš da mirujem. Druga je bila malo manje rizična, pa sam se trudila da budem što aktivnija i da budem društveno korisna. Možda to nema nikakve veze sa trudnoćama, ali prvi sin mi je mirno dijete, a drugi je nestašan za obojicu! 🙂
MamaKlik: Kako biste opisali vaše prve dane sa bebama?
Dijana: Pošto je Luka rođen malo ranije, bio je sitna beba. Prošli smo odjel za nedonoščad, inkubator i neke silne preglede čak i nakon izlaska iz bolnice. Za mene su prva tri mjeseca bila ispunjena strahom i borbom za to sićušno voljeno biće.
S druge strane, uživala sam da ga gledam dok spava, a kad je budan da posmatram njegove pokrete. Prebacivala ga iz sobe u sobu, gdje god sam ja boravila. Sa ove tačke gledišta, nisam mu dala da diše. 🙂 Uspavljivala sam ga do njegove četvrte godine.
A sa Stefanom je druga priča. Rodio se kao krupna, zdrava beba i od prvog trenutka smo se obožavali. Njega nisam gnjavila, u njemu sam prosto uživala, na neki opušten način. Već sam poznavala gradivo, pa je sve lakše išlo. I od prvog dana ga ne uspavljujem. 🙂 A i bolje sam se organizovala sa dvoje, nego sa jednim djetetom.
MamaKlik: Šta savjetujete drugim mamama?
Dijana: Svaka mama zna šta je najbolje za njeno dijete. Informacije su nam dostupne na svakom koraku, školice prije i poslije poroda imaju, i te kako, svoje prednosti, ali ono što je najbitnije, po mom skromnom mišljenju, jeste da slušamo svoje dijete, jer ono od prvog trenutka komunicira sa nama. Svako dijete je drugačije i nema tu univerzalnog pravila ni kod hranjenja, ni kad su vježbice, ni kad je njihovo odrastanje u pitanju… Ja svojih dvoje vaspitavam na isti način, ali su dijametralno suprotni svijetovi u svemu.
MamaKlik: Kako uspijevate uskladiti posao/karijeru i porodicu?
Dijana: Teško. Uvijek nešto trpi. Nekad je kuća u haosu, nekad propustim neko dešavanje, nekad ostanem duže na poslu… Maksimalnu podršku imam od supruga i od majke i bez njih dvoje bi sve ovo bilo nezamislivo. Sreća je i što imam razumijevanje mojih kolega, prijatelja i saradnika, pa još uvijek uspijevam da koliko-toliko uskladim obaveze.
Svake sedmice imam raspored za tu sedmicu i onda slažem listu prioriteta. Koliko god ja imala obaveza, stignem odvesti dijete u školicu sporta i na plivanje. Sebi sam obećala da ne smijem dozvoliti da porodica trpi i da djeca osjećaju moje odsustvo. Ne želim da propustim važne trenutke, pa da se poslije kajem zbog toga.
Neki dan sam se pronašla u jednoj reklami koja kaže: “Sve dok Vas najvažniji sastanak čeka kući, a ne u kancelariji…” ili tako nešto… Meni su i dalje najvažniji sastanci kući i dok je tako znam da sam na pravom putu. Porodica je moj izvor energije i moje utočište. Radujem se svim zajedničkim trenucima i ljubomorno čuvam tu svoju oazu mira.
MamaKlik: Možete li sa našim mamama podijeliti vaš najdraži a najbrži recept?
Dijana:
Šnicle od mljevenog mesa
- 300 grama junećeg mljevenog mesa
- 2 jajeta
- 5 kašika brašna
- pola praška za pecivo
- kašika suvog začina
- 2 dl kisele vode
Sve izmiješati, odvajati kašikom i peći na vrelom ulju. Ovo bude gotovo za 20-tak minuta.
MamaKlik: Vaš životni moto?
Dijana: Nevolja je bilo i biće. Okolnosti ne zavise uvijek od nas, ali da li ćemo biti ljudi ili neljudi, to samo od nas zavisi.
