Razvoj govora i jezika je složen proces i možemo reći da je pored razvoja motoričkih sposobnosti, jedna od oblasti razvoja u vezi sa kojom roditelji imaju najviše nedoumica i pitanja.
Pre svega, želimo da napomenemo da razvoj svakog deteta teče individualno, pa tako i pojava prve reči zavisi kako od urodjenih karakteristika deteta, tako i od okruženja u kome dete odrasta, odnosno stimulacije ove oblasti razvoja. Razvoj govora i jezika mora pratiti hronološki uzrast, ali baš zbog tih individualnih karakteristika mogu da postoje odstupanja, koja se tolerišu.
Razvoj govora kod dece
Dete jezik usvaja kroz svakodnevnu komunikaciju sa roditeljima i ljudima iz okruženja, zato je bitno već od prvog dana obraćati se novorođenčetu, tako sto ćemo mu govoriti toplim glasom, nikako prebrzo, opisivati radnje poput oblačenja, presvlačenja i slično.
Kada nastupi faza brbljanja potrebno je podsticati bebu tako što ćemo joj odgovarati, tačnije ponavljati one glasove i slogove koje produkuje, a zatim ćemo kasnije i postavljati pitanja uz davanje vremena da dete odgovori tj. oglasi se na isto (dijalog).
Prva reč koju će dete svrsishodno, dakle sa namerom koristiti, obično se javlja u uzrastu od: 12 do 18 meseci. Kao sto je rečeno, postoje odstupanja.
Kada razvoj govora kod deteta kasni, razlozi mogu biti:
- Bilingvizam (ukoliko se u porodici koriste dva jezika za komunikaciju)
- Autizam
- Oštećenje sluha (ukoliko dete ne čuje, neće moći da produkuje reči)
- Intelektualna ometenost (opšti intelektualni deficit )
- Socijalna deprivacija tj nedovoljna stimulacija
Razlozi zbog kojih se može javiti kašnjenje u govoru su mnogobrojni, i ukoliko sumnjate da postoji problem i da govor vašeg deteta odstupa od normi za odredjeni uzrast, poželjno je da se javite stručnjaku za ovu oblast razvoja – logopedu.
Razvojna disfazija
Termin koji se često može čuti kada je kašnjenje razvoja govora i jezika u pitanju je razvojna disfazija.
Razvojna disfazija se definiše kao specifični jezički poremećaj koji se tipično ispoljava kroz usporen razvoj govora i jezika, tokom ranih godina života. Dete ima poteškoće da razume ali i da izrazi jezičku misao.
Kasno progovaranje se može smatrati jednim od indikatora razvojne disfazije ali u isto vreme to može biti samo karakteristika deteta, jer kao što je istaknuto, ne razvijaju se sve sposobnosti istom brzinom.
Samo kašnjenje još uvek nije siguran pokazatelj razvojne disfazije koja pored usporenog govorno jezickog razvoja obuhvata i veliki broj specifičnih simptoma.
Ono što je bitno napomenuti je da u osnovi ovog poremećaja ne leži deficit opštih intelektualnih sposobnosti ( dakle, očuvana je inteligencija), ne postoje neurološka oštećenja, ali ni senzorna ograničenja, poput oštećenja sluha.
Da bi se postavila dijagnoza razvojne disfazije mora da postoji odsustvo ovih faktora.
Dijagnozu postavlja defektolog-logoped, ali da bi se sva prethodna stanja isključila kao razlog odsustva govora bitan je multidisciplinarni pristup, odnosno multidisciplinarni tim koji sačinjavaju stručnjaci različitih profila: surdoaudiolog, pedijatar, psiholog, dečiji neurolog, dečiji psihijatar.
Razvoj govora kod deteta: Kada posumnjati na razvojnu disfaziju?
Odloženo progovaranje, ali i ne reagovanje na svoje ime su samo neki od simptoma koji karakterišu razvojnu disfaziju. Moguce je da dete ne progovori do druge, pa čak i do treće godine, a kada dete progovori ono:
- Sporo usvaja nove glasove i reči
- Postoje teškoće u pamćenju reči
- Često ne upotrebljava celu reč u govoru, već samo početne ili poslednje slogove
- Zamenjuje glasove koje slično zvuče
- Reči koje su savladane se otežano izgovaraju
Govor dece sa razvojnom disfazijom je teže razumljiv za njihovo okruženje jer su rečenice koje koriste oskudne, agramatične (teškoće u usvajanju i upotrebi roda, broja, zamenica, ne korišćenje vremenskih odrednica, prideva, predloga i sl.), redosled reči je nepravilan.
Kako bi ostvarili komunikaciju i zadovoljili svoje potrebe, deca sa razvojnom disfazijom se često služe neverbalnim oblicima komunikacije, poput gestova, mimike i vokalizacije. Akademske veštine poput pisanja i čitanja su takodje pod rizikom, s obzirom da dete ima teškoće da uvidi povezanost izmedju glasova i slova.
Uzroci
Razlog zbog koga može nastati razvojna disfazija nije u potpunosti poznat, ali se pretpostavlja da skup različitih faktora koji deluju prenatalno, perinatalno i postnatalno mogu uticati na pojavu razvojne disfazije.
To su najčesće različite infekcije, majke i ploda, dugi i teški porodjaji praćeni asfiksijom ploda, ali i nekj oblici fizičkih i psihičkih trauma.
U literaturi se kao uzrok navodi kasnije sazrevanje onih moždanih struktura koje učestvuju u auditivnom procesiranju i govornoj produkciji, što može ometati razvoj govora i jezika.
Postoje dva oblika disfazije:
- Disfazija ekspresivnog tipa, koju definišu teškoće verbalnog izražavanja dok je razumevanje očuvano.
- Disfazija receptivnog tipa, kada postoje teškoće razumevanja verbalnog izkaza.
Oba oblika mogu dovesti do sekundarnih poteškoca ukoliko se dijagnoza ne postavi na vreme.
S obzirom na to da dete ima poteškoće da se verbalno izrazi i razume reči koje su mu upućene, neće moći na adekvatan način da učestvuje u dijalogu sa svojim vršnjacima, ali i da odgovori na zahteve sredine.
Zbog toga se mogu javiti problemi u socijalizaciji ali i ponasanju, emocionalni poremecaji, što sve može uticati i na opšte intelektulne sposobnosti deteta.
Deca sa razvojnom disfazijom nisu u stanju da usvajaju spontano govor koji čuju oko sebe, zato je neophodno postaviti dijagnozu na vreme i zapoceti sa intenzivnim individualizovanim logopedskim tretmanima.
Autori: Ivana Kostić, M.Sc defektolog-oligofrenolog i Tanja Banović, defektolog-oligofrenolog, reedukator psihomotorike
MamaKlik
SPECIFIČNE SMETNJE U UČENJU: Ako dete ima poteškoće sa učenjem, ovo treba da znate
