Skoro sve što je vezano za naš životni stil i okolinu može biti uzrok glavobolje,
Najčešći su:
- stres (“veliki” i “mali” svakodnevni stresovi),
- nedovoljan i loš san,
- zamor,
- ishrana (10-25 % osoba ukazuje da im neke namirnice izazivaju bolan napad),
- zagađen vazduh u neprovetrenim prostorijama,
- uticaj klime,
- sezonske vremenske promene,
- ekstremne emocije,
- artroza vratnih pršljenova,
- loše držanje tela,
- promene u hormonskom statusu vezanom za menstruaciju,
- menopauzu i
- trudnoću…
Ako su glavobolje sa prednje strane, uzrok su prekomerni unos alkohola, šećera, slatkiša, lekova, kontraceptivnih pilula, odnosno soli i mesnih prerađevina ako je sa potiljačne strane.
Glavobolju mogu da izazovu i nagli usponi i padovi nivoa adrenalina (hormon srži nadbubrežne žlezde) i šećera u krvi.
Iznenada se javlja i posle prekida redovnog unosa kofeina (iz kafe,“Cola” napitaka, čaja itd), ili kao posledica neredovnih obroka i konzumiranja preslatkih namirnica. Da biste izbegli glavobolju, postepeno smanjujte količinu unetog kofeina tokom dve nedelje. Ako vas glava zaboli zbog pada šećera u krvi, jutarnji obrok trebalo bi pojačati integralnim žitaricama (heljda, ovas, amarant, ječam…).
Osetljive osobe mogu dobiti glavobolju posle konzumiranja hrane koja sadrži tiramin (pileća džigerica, haringa, kikiriki, orasi…). Među sirevima koji najviše stvaraju glavobolje (takodje zbog sadržaja tiramina) jesu sir sa gljivicama plesni, mocarela, švajcarski grojer i engleski stilton.
Crno vino je najozloglašenije alkoholno piće koje izaziva glavobolju. Razlog je verovatno taj što crno vino sadrži mnoge biološki aktivne supstance iz grožđa, u koje spada i tiramin.
Kupujte namirnice bez ili sa što manje aditiva. Neki dodaci namirnicama (veštačke boje, pojačivači ukusa, arome, emulgatori, belila, učvršćivači, rastvarači i drugi hemijski aditivi) mogu biti uzročnici glavobolje. Aditiv – mononatrijum glutamat (MNT) uveliko se koristi kao pojačivač ukusa u industrijskoj hrani, a obično nije naveden među sastojcima na etiketi (deklaraciji) proizvoda. Ako ste osetljivi i skloni glavoboljama, trebalo bi da izbegavate viršle, salame i druge suhomesnate proizvode sa aditivom – natrijum nitritom ili nitratom – poznatim izazivačima glavobolja.
Napadi glavobolje mogu se sprečiti vitaminom B2 (riboflavin), kojeg ima u cerealijama, pivskom kvascu, suvim kajsijama, surutki… Pretpostavlja se da ovaj vitamin popravlja aktivnost mitohondrija, delova ćelija u kojima se proizvodi energija. Ako glavobolja nastane zbog ”stezanja” krvnih sudova, niacin (vitamin B3) delovaće kao prirodni vazodilatator. Ima ga u integralnom pirinču, grašku, zelenom povrću, “posnom” mesu, ribi, mlečnim proizvodima, pivskom kvascu, tunjevini…
Prema novim istraživanjima, kalcijum i magnezijum ( odnos 2:1), doprinose povećanju prirodne otpornosti na glavobolju. Mineral magnezijum dovodi u ravnotežu neuroendokrini sistem, a nalazi se u tamnozelenom lisnatom povrću, pšeničnim klicama, kakaou, suvom voću, mahunarkama, mekinjama, ribi, tunjevini, u semenu biljaka, bananama… Kalcijuma ima u kelju, bademu, lišću biljaka…
Kao preventivu protiv glavobolje i migrene jedite ribu. Riblje ulje je bogato omega-3 masnim kiselinama koje mogu da pomognu u sprečavanju i ublažavanja migrenoznih napada. Najbogatije omega-3 masnim kiselinama su skuša, haringa, sardina, tunjevina, pastrmka, jesetra, losos, inćun, cipol, iverak, grgeč i šaran.
Narodna medicina za smirivanje glavobolje preporučuje udisanje istruganog rena. Đumbir (začin) vekovima je korišćen kao lek protiv glavobolje, mučnine i nervoze. Njegovo dejstvo je veoma slično aspirinu. Čaj od jagorčevine (Primula officinalis) izvanredno je sredstvo za ublažavanje glavobolje i migrene na nervnoj bazi.
Mirjana Ljutić, nutricionista, blog dr Gifing
