Vjerovatno ste, dok ste se zabavljale sa svojim dragim, imale priliku da vam On pripremi neki ručak ili večeru…
Tako je bar bio slučaj u mojoj vezi…i to često! Ne mogu se požaliti! I onda na kraju tog divnog obroka, pripremljenog s ljubavlju, zajedno to sve sklonimo i operemo…
Ali tako je bilo na početku naše veze i možda prve godine našeg braka kad čujes na uvce ono slatko Sunce moje… a već od druge godine ono Sunce li ti tvoje…!!!!
Elem, da vam ispričam “događaj godine”… To je dan kada ja ” najviše ne radim” i kad nam Muž sprema ribu na roštilju…i to na onom električnom!!! Sa svim uputstvima šta i na koliko minuta se peče. Na onom što “ga samo treba uštekati i povremeno okrenuti ono što se peče…opet zavisno od minuta pečenja”.
I pođe on tako da priprema…
“Gdje ti je ona kecelja?…da se ne isprljam”…čisti ribu i krene: -“Gdje su one makaze za ribu??? A ona spravica za struganje ljuski? A onaj oštri nož što sam ga ja kupio samo za ribu? Nemoj slučajno da ga koristis za nešto drugo!!!”…
I tako ja sve donesem…sjednem. Kaze on “Ajd’, molim te, zaveži mi ovi kecelju bolje, vidiš da imam rukavice a i prljave su mi.” Ustanem. Zavežem! Zavezala bih i usta…ali Šutim! Šutim k’o i ona riba. Neka sprema večeru… Ja postavim sto….
Iznese On ribu da stavlja na roštilj…”Nema roštilja!!!??? A gdje je roštilj!!??” Pa unutra. Pita “Pa što nije napolju?????!!!!”…Abrakadabra! Eto ga! Reda On ribu po rostilju…e sad treba marinada.. “A gdje je? Jesi napravila?” Nisam! Ustanem.. “Uberem” marinadu jer sve imam u vrtu…operem..Reckam ruzmarin, peršin ili bosiljak..dodajem bijeli luk…Kaže on : “Nemoj, molim te luk, znaš da ne podnosim. I nemoj da stavljas to ” lišće” , znaš da ne volim! ” Znam! Ali od čega onda da napravim marinadu??? Vadim luk, bacam..vadim “lišće”. Dodajem maslinovo ulje i nesto smućkam..
Kaže mi: “Ti uopšte nemaš strpljenja!! U kuhanju je potrebno malo ljubavi!” Ma kakve ljubavi???!! S tobom treba strpljenja i cijeli odred pomagača pri tvom kuhanju..Hoćeš li me već jednom “prestati šetati”? …mislim se ja…
Premazuje on. Okreće…gleda na sat. Gotova riba! Kaže :” Donesi tanjire da stavljam direktno ribu na njih!”…a ja vec sve fino postavila…i to one tanjire u obliku ribe!
Dobro, donesem mu i tanjire…kaže : “Mogli smo fino i hljeb da istostiramo na roštilju?Ajd…jesi isjekla?” Nisam…odem…donesem.. “Mozda ipak da stavimo hljeb u toster..prije će..da se ne “mučimo”!” Meni već mozak istostiran!!!
On stavlja ribu na tanjire..ja donosim do stola..”Jesi isjekla limun? “Jesam. “Jesi stavila majonezu?” Jesam.! “Jesi li…???” JESAM, JESAM…Jesam!!!
Sjedamo za sto da jedemo…uzimam viljušku kad On: ” Ajd, molim te, donesi onaj sprej za roštilj pa pošpricaj odmah da ti se ne skori masnoća”.. .Meni???!!! Nastavlja on “Jer će ti poslije biti teže za očistiti..”
Jadničak! Dušac pravi!! Pa on se brine da ću se ja pretovariti poslom…
” I požuri da ti se riba ne ohladi!!” …dodaje pažljivo.
“Dobra riba,a???!! Ahaaaa!”
Naravno ja posklanjam sve sa stola…kažem mu najgore mi je ovaj roštilj očistiti!
A on će :” Pa šta hoćeš?? Ja sam ribu i kupio i očistio ( uglavnom kupi očišćenu) i pripremio večeru…a ti samo sjela za gotovo!!!”
Možda ste iz naslova pomislili: blago joj se!! Pa muž joj sprema večeru! I to ribu na roštilju!
Iskreno nisam ljubitelj ribe a i muž je ne sprema često..
Ako mi ne vjerujete, slobodno pitajte moju djecu…jednom su ih u školi pitali kad se slavi Nova Godina…a odgovor je bio: to je kad imamo veliiiiiki vatromet i kad tata sprema ribu na roštilju!!! ŽIVA ISTINA!
Eto drage moje, ostajte mi zdrave, site i vedre do narednog roštilja!!!
P. S. Ah da, zaboravila sam..prije pripremanja roštilja, moj Muž u toku dana ode u dnevnu ili u spavaću sobu da se malo “psihički”odmori…
Pa da se ja tako svakodnevno odmaram prije pripreme dva različita obroka (ručka i večere) , mi bismo živjeli na ” tabletama”!!! Srećom, uzimam Midol protect – šifru koja čuva srce – pa sam koliko toliko sigurna od srčke…inače…..ne znam šta bi bilo …….
Autor : Milijana Prole-Zanni
