Postoji teorija o tome da se ljudi uljujkuju u miran svijet zajedništva. Mi smo svi društveni i prija nam da uvijek “imamo nekog”. Ali postoji i druga strana. Mi svi imamo nagone i često idealne predstave o zanosnoj, divljoj i strasnoj ljubavi. Često se dešava da ljudi ostaju u vezi ili braku, čineći taj odnos prijateljskim, pa samim tim i nesrećnim, dok strast nalaze na drugim mjestima. Postoji nekolicina razloga za prevaru. Neki ljudi se upuštaju u prevare koje traju po više godina i to bez ikakve namjere da se takav ljubavni trougao prekine. Često, na žalost inicijatora trougla, takav odnos biva prekinut kada sve strane za njega saznaju. Kada osobi odgovara ovakav dugogodišnji trougao, ona vjerovatno želi da ponovo napravi porodični trougao u kom je rasla.
Postoje i drugi razlozi prevare. Neki varaju, prosto, jer ih uzbuđuju seksualno zabranjene stvari. Takvi ljudi su nekonvencionalni i ne vole sistem morala koji nam nameće društvo. Granice njihovog uzbuđenja su daleko izvan standarda evropskog i američkog sistema i više odgovaraju npr. afričkim plemenima koja u potpunosti poštuju svoje nagonske-seksualne zelje.
Postoje i muškarci sa Don-Žuanskim skolonostima. Oni ili u svakoj ženi traže majku ili se bore protiv straha od smrti, pa pokušavaju da ožive svoju mladalačku sposobnost zavođenja. Takvi muškarci bukvlano misle da ako se ponašaju kao mladići, oni i jesu mladići.
Nekada nesvjesno jedan partner gura drugog u nevjerstvo. Tako žena koja je pretjerano agresivna i dominantna, “tjera” svog muškarca da pronađe nekog ko će mu se potčiniti tako da se on osjeti kao muško. Imamo i izreku koja kaže “žene koje nose pantalone, treba da su svjesne da će se njihovi muškarci povremeno okretati za suknjama”. S druge strane, pasivan muškarac “tjera” ženu da pronađe nekog pored koga bi se ona osjetila zaštićeno.
Postoji objašnjenje koje kaže da se kroz brojne avanture krijemo od homoseksualnosti. Ovo je tipično za homofobne muškarce. Oni svoju muškost dokazuju na taj način što često mijenjaju partnerke i često ih biraju na osnovu fizičkog izgleda. Tako dokazuju sopstvenu muškost, a ponekad smanjuju i strah da će ući u homoseksualne vode. Inače, već je uvreženo shvatanje da su najveći homofobi u stvari prikriveni homoseksualci.
Postoji i tip muškaraca koji vara svoju partnerku dok je trudna ili neposredno pošto dobiju dijete. To su emocionalno i socijalno nezreli muškarci, a razlozi za ovakvo nevjerstvo su dvojaki. Ili je u pitanju nezrela potreba muškarca da bude prvi i jedini svojoj partnerki, pa dijete doživljava kao smetnju svojim nezrelim potrebama ili je u pitanju muškarac koji ima nerazriješen konflikt s majkom. Kada je partnerka trudna ili je već postala majka, ona takvog muškarca asocira na njegovu majku, te se on bukvalno plaši (ponekad čak i gadi) odnosa s njom.
Razvod braka postoji od kada i brak, a modernizacija društva propagira stav da je bolji dobar razvod nego loš brak. Statistike kažu da se našoj zemlji razvede svaki osmi brak i da su razvodi najčešći u prvih pet godina braka. Ipak, ljudi često radije varaju, nego što raskidaju vezu ili brak, jer je svaki raskid krizna situacija. Nakon razvoda, veliki broj ljudi osjeća depresiju i ljutnju, odaje se alkoholu ili pretjeranom pušenju, češće traže pomoć ljekara, a ponekad razmišljaju i o samoubistvu.
Utješna je činjenica da je kriza period koji po definiciji ne traje duže od 6 nedelja i da brakorazvodne krize uglavnom ne prerastaju u ozbiljnije smetnje. Za razliku od toga, ostajanje u nesrećnom braku je dugotrajan proces i može da izazove hronično nezadovoljstvo sobom i drugima.
Bitno je shvatiti šta želimo od nas samih, partnera i kakvu ideju braka, odnosno veze, imamo. Neki ljudi u bračnim krizama, voljni da se posvete rješavanju problema i svjesni da se vole, uspijevaju da prebrode krize i time ojačaju svoju povezanost. Neki parovi ostaju zajedno jer se plaše samoće, samostalnosti i promjene. Neki ostaju zajedno jer je “sramota” razvesti se.
Razloga je isto koliko i ljudi. Bitno je razgraničiti da li su razlozi za ostajanje u braku ili vezi ili raskid braka ili veze zdravi ili ne, da li su realni i da li su poželjni. Individualno ili bračno savjetovanje, često, u samo nekoliko seansi može pomoći da dođete do pravih odgovora, istražite sopstvenu motivaciju i želje i bolje razumijete svog partnera, te samim tim poboljšate kvalitet života i budete zadovoljniji sobom i drugima.
Piše: Renata Senić, psihoterapeut
